ANKSIOZNOST
Pregled
Anksioznost je prirodni odgovor vašeg tela na dugotrajan stres. To je stalni osećaj straha ili lebdeće strepnje zbog onoga što sledi ili mi mislimo da će uslediti, neprijatno osećanje nespokoja.
Ako vaša osećanja anksioznosti traju duže od šest meseci i utiču negativno na redovne životne atkivnosti, možda imate anksiozni poremećaj koji je potrebno tretirati da se ne bi pogoršavao.
Šta su anksiozni poremećaji?
Postoje neki normalni strahovi i neizvesnosti koji nas prate kroz život. Normalno je da se osećate zabrinuto zbog preseljenja u novi grad, započinjanja novog posla ili polaganja testa. Takva uobičajena anksioznost je osećaj koji dolazi i prolazi, ali ne ometa vaš svakodnevni život.
U slučaju anksioznog poremećaja, osećaj straha, nelagodnosti i nesigurnosti je stalno prisutan. Takovo stanje ume biti vrlo intenzivno je i to je veoma iscrpljujuće za svakog čoveka koji se susreće sa ovim problemom.
Ova vrsta anksioznosti može dovesti do toga da prestanete da radite stvari u kojima uživate. U ekstremnim slučajevima može vam sprečiti ulazak u lift, prelazak ulice ili čak napuštanje kuće. Ono što treba da znate je da ako se anksioznost ne leči, vrlo verovatno će se stanje pogoršavati.
Anksiozni poremećaji su najčešći oblik emocionalnog poremećaja i mogu pogoditi svakoga u bilo kom dobu.
Koje su vrste anksioznih poremećaja?
Panični poremećaj:
doživljavanje ponavljajućih napada panike u neočekivanim trenucima. Osoba sa paničnim poremećajem može živeti u strahu od sledećeg napada panike.
Fobija: prekomerni strah od određenog predmeta, situacije ili aktivnosti
Socijalni anksiozni poremećaj:
ekstremni strah od osuđivanja drugih
Opsesivno-kompulzivni poremećaj:
ponavljajuće iracionalne misli koje vas navode na izvođenje specifičnih radnji
Anksiozni poremećaj razdvajanja:
strah od odsustva od kuće ili voljenih
Hipohondrija – poremećaj, preteran strah vezan za sopstveno zdravlje
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP):
anksioznost nakon traumatičnog događaja
Koji su simptomi anksioznosti?
Anksioznost se oseća različito u zavisnosti od osobe koja je doživljava. Osećanja mogu da se kreću od napetog stomaka do ubrzanog rada srca. Može se desiti da se osećate van kontrole, kao da postoji prekid veze između vašeg uma i tela.
Drugi ljudi doživljavaju anksioznost kroz noćne more, napade panike i misli koje ne možete da kontrolišete. Može se desiti osećaj opšteg straha i brige ili se možete plašiti određenog mesta ili događaja.
Vaši simptomi anksioznosti mogu se potpuno razlikovati od nečijih drugih. Zbog toga je važno znati na koje sve načine se anksioznost može predstaviti
Šta je napad anksioznosti?
Napad anksioznosti je osećaj preplavljenja strepnje, zabrinutosti, ili straha. Ponekad dolazi iznenada a za mnoge ljude napad anksioznosti se veoma sporo razvija.
Uobičajeni simptomi napada anksioznosti:
Osećaj nesvestice ili vrtoglavice
Osećaj nevladanja sobom
Kratak dah i suvoća usta
Znojenje
Jeza ili naleti vrućine
Jako izražena strepnja i briga
Nemir i strah
Utrnulost ili trnci
Napad panike i napad anksioznosti dele neke uobičajene simptome, ali suštinski nisu isti.
Šta uzrokuje anksioznost?
Naučnici nisu sigurni u tačan uzrok anksioznosti. Najverovatnije je u pitanju kombinacija više faktora. Tu spadaju genetski faktori i faktori okoline, odnosno okruženja na koje nemamo uticaj.
Najčešće je u pitanju nesvesna ali stalna izloženost strahu, stresu i neprijatnim situacijama koja iz određenih razloga imaju jak uticaj na nas.
Postoje li testovi koji dijagnostikuju anksioznost?
Jedan test ne može dijagnostikovati anksioznost. Umesto toga, dijagnoza anksioznosti zahteva dugotrajan proces fizičkih pregleda, procenu mentalnog zdravlja od strane stručnih lica.
Ipak postoje neki testovi koji mogu dati okvirnu ali ne preciznu sliku stanja.
Kako se leči anksioznost?
Kada vam dijagnostikuju anksioznost, najbolje je u saradnji sa svojim lekarom naći najbolji način za prevazilaženje ovog problema. Nekim ljudima, sa slabije izraženim simptomima, medicinski tretman nije potreban. Promene životnog stila mogu biti dovoljne da se nose sa simptomima.
U umerenim ili težim slučajevima, terapijsko/psihološko lečenje je najdelotvorniji način da prevaziđete neprijatne simptome i da počnete voditi normalan svakodnevni život.
Lečenje anksioznosti deli se na dve kategorije: razgovor sa psihologom i lekovima. Sastanak sa terapeutom (psihologom) može vam pomoći da naučite alate i strategije za suočavanje sa anksioznošću kada se dogodi a neretko terapija razgovorom može u potpunosti otkloniti neželjeno stanje.
Lekovi koji se obično koriste za lečenje anksioznosti uključuju antidepresive i sedative.
Kako sami sebi možemo da pomognemo oko anksioznosti?
Možemo sami sebi da pomognemo ali treba istaći da je to mnogo lakše reći i napisati nego ostvariti.
Promena životnog stila može biti efikasan način da smanjite neprijatna osećanja koju stvara anksioznost.
Većina prirodnih načina pomoći sastoje se u brizi o svom telu, obaveznoj fizičkoj aktivnosti, društvenom životu, promenom nezdrave ishrane, nekim malim odlukama kojima ćete promeniti kurs svog broda.
Pronalaženje adekvatnog hobija, samopomažućim mislima i drugim tehnikama koje vas terapeut može naučiti kao i imanje vremena za sebe i za svoja sitna zadovoljstva.
Sve ovo takođe podrazumeva:
Dovoljno spavanja
Terapija muzikom
Meditacija
Fizička aktivnost
Kraća putovanja
Nova poznanstva
Anksioznost i depresija
Ako imate anksiozni poremećaj, možda ćete takođe biti depresivni. iako se anksioznost i depresija mogu pojaviti odvojeno, nije neobično da se ovi poremećaji mentalnog zdravlja dešavaju zajedno.
Pogoršanje simptoma depresije može biti izazvano anksioznim poremećajem.
Simptomima oba stanja može se upravljati pomoću mnogih istih tretmana: psihoterapija (savetovanje), lekovi i promene načina života.
Kako pomoći deci sa anksioznošću
Anksioznost kod dece je prirodna i česta. U stvari, svako osmo dete iskusiće anksioznost. Kako deca odrastaju i uče od roditelja, prijatelja i staratelja, oni obično razvijaju veštine da se smire i nose sa osećajem teskobe.
Ali, anksioznost kod dece takođe može postati hronična i uporna, prerastajući u anksiozni poremećaj. Nekontrolisana anksioznost može početi da ometa svakodnevne aktivnosti, a deca mogu početi izbegavati interakciju sa svojim vršnjacima ili članovima porodice.
Simptomi anksioznog poremećaja kod dece mogu biti:
Neobuzdana nervoza
Razdražljivost
Nespavanje
Dugotrajno osećanja straha
Često prisutno osećanje sramote
Osećanja izolacije
Lečenje anksioznosti kod dece uključuje kognitivno-bihevioralnu terapiju (terapija razgovorom) i lekove.
Kako pomoći tinejdžerima sa anksioznošću
Tinejdžeri mogu imati mnogo razloga za zabrinutost.
Razvoj ličnosti, važne životne odluke, prve strasti, razočarenja…
Simptomi anksioznosti kod tinejdžera mogu uključivati nervozu, stidljivost, izolacionistička ponašanja i izbegavanje. Isto tako, anksioznost kod tinejdžera može dovesti do neobičnog ponašanja. Oni mogu glumiti, loše se ponašati u školi, izbegavati društvene događaje, pa čak i konzumirati drogu ili prekomerno uzimati alkohol.
Najčešći tretmani anksioznosti kod tinejdžera su terapija razgovorom i lekovi. Ovi tretmani takođe pomažu u rešavanju simptoma depresije.
Anksioznost i stres
Stres i anksioznost su dve strane iste medalje. Stres je rezultat zahteva vašeg mozga ili tela. Uzrok tome može biti događaj ili aktivnost koja vas čini nervoznim ili zabrinjavajućim.
Anksioznost može biti reakcija na vaš stres, ali se može javiti i kod ljudi koji nemaju očigledne stresore.
I anksioznost i stres uzrokuju fizičke i mentalne simptome:
Glavobolja
Bol u stomaku
Ubrzan rad srca
Znojenje
Vrtoglavica
Nervoza
Napetost mišića
Ubrzano disanje
Panika
Nervoza
Poteškoće sa koncentracijom
Iracionalni bes ili razdražljivost
Nemir
Nespavanje
Više o fizičkim simptomima (raznim bolovima u organizmu) možete pročitati ovde.
Ni stres ni anksioznost nisu uvek loši. Oboje vam zapravo mogu pružiti podsticaj da obavite zadatak ili izazov pred vama. Međutim, ako postanu uporni, mogu početi da negativno utiču na vaš svakodnevni život. U tom slučaju je važno potražiti lečenje.
Dugoročni izgledi za nelečenu depresiju i anksioznost nisu dobri. Mogući su hronični zdravstveni problemi, poput srčanih bolesti, mentalnih poremećaja, raznih fizičkih tegoba.
Anksioznost i alkohol
Ako ste često uznemireni, možete odlučiti popiti piće da biste smirili živce. Napokon, alkohol je vrsta sedativa. To može trenutno smanjiti aktivnost vašeg centralnog nervnog sistema, što vam može pomoći da se kratkotrajno osećate opuštenije, ali…
Nakon prestanka dejstva alkohola anksiozno stanje se može pojačati tako da alkohol definitivno nije rešenje.
Neki ljudi sa anksioznim poremećajima na kraju zloupotrebljavaju alkohol ili neku vrste droge u nastojanju da se redovno osećaju bolje. Slično kao i sa alkoholom, postoji mogućnost kratkotrajnog opuštanja nernog sistema gde po prestanku dejstva opijata, neželjeno stanje se pojačava i stvara još veći problem. U ovom krugu se može stvoriti opasna zavisnost.
Može li neka hrana pomoći kod anksioznost?
Osnovni način lečenja je terapija razgovorom kod psihologa.
Takođe promene životnog stila, poput fizičke aktivnosti, društvenog života, dovoljno spavanja takođe mogu pomoći. Pored toga, neka istraživanja pokazuju da hrana koju jedete može imati mali ali blagotvorni uticaj na vaš mozak ako često imate anksioznost.
Pogodne namirnice za anksioznost:
Crna čokolada
Losos
Zeleni čaj
Kamilica
Kurkuma
Narandža
Ukoliko je nezadovoljstvo fizičkim izgledom delom uzrok vašeg nezadovoljstva koje takođe može u manjoj meri podsticati nezadovoljstvo stres a samim tim i anksioznost onda početak zdrave ishrane takođe može pomoći u ovim prilikama.
NAJVAŽNIJE - Zaključak
Važno je shvatiti da se poremećaji anksioznosti mogu lečiti, čak i u težim slučajevima.
U velikom procentu ljudi koji su prošli kroz terapiju su potvrđuju da su se simptomi anksioznosti značajno smanjili ili skroz iščezli.
Ne čekaj da ti se stanje pogorša jer je onda lečenje dugotrajnije i teže.
Nemoj dopustiti sebi da se samo informišeš a da ništa ne uradiš po pitanju svog problema.
Problem se neće sam rešiti.
Razgovor sa stručnim licem može da olakša situaciju.
Ne dopusti da anksioznost vodi glavnu reč u tvom životu.
Ukoliko se patiš sa svojim emocijama ili strahovima, kreni još danas u rešavanju tog problema koji negativno utiče na kvalitet tvog života.
Mnogo je lepih stvari pred tobom …