Ako osećaš neke bolove u organizmu a lekar kaže da je sve u redu, onda ovo treba da pročitaš!
Bolovi u organizmu izazvani stresom, anksioznošću ili prosto napetošću nisu neka novost ni neuobičajena pojava.
Psihosomatika je disciplina koja se na naučnoj osnovi bavi uzajamnosti psihe i njenog uticaja na telo.
Svi se ponekad nađemo u situacijama koje za nas mogu biti neprijatne.
Takve situacije mogu da uzrokuju neku našu telesnu reakciju.
Vrlo brzo, po prestanku te situacije, nestaje i telesna reakcija.
- Trema može da izazove lupanje srca, znojenje, drhtanje ..
- Strah može da izazove vrtoglavice, trnjenje ruku i nogu, napetost u grudima,
- Stres i nervoza mogu da izazovu grčenje mišića, stomačne tegobe, i drugo.
Ovo su verovatno simptomi koje je svako od nas bar nekoliko puta doživeo.
Sa druge strane, postoje i bolovi koji nisu tako uobičajeni kao ovi gore nabrojani, ali isto tako nisu ni retki kao što bi se moglo u prvi mah pomisliti.
Ovakvi telesni bolovi vrlo često umeju biti uporni i dugotrajni i zahtevaju poseban tretman.
Bol uzrokovan psihom kao posledica dugotrajnog stresa, nervoze, besa, nezadovoljstva, patnje ili anksioznosti je raširena pojava u svim delovima sveta. Sve češće se ljudi javljaju psiholozima zbog sledećih simptoma:
Telesni simptomi anksioznosti i stresa
- stomačni bolovi,
- nervoza stomaka i želuca,
- nagon za podrigivanjem,
- vratna napetost, bol u leđima,
- bolovi u nogama,
- lupanje srca, glavobolja, znojenje
- nadimanje stomaka, nervoza debelog creva,
- gušenje itd.
Ako prepoznaješ neke od ovi simptoma kod sebe, i ako smatraš da je možda i kod tebe uzrok bola psihičke prirode...onda čitaj dalje.
ZAŠTO JE VAŽNO REŠAVATI PROBLEM HRONIČNOG BOLA IZAZVANOG PSIHOM
Pitanje rešavanja ovakvih telesnih tegoba dolazi na red kod psihologa tek kada doktori specijalisti utvrde da nema nikakvih fizičkih smetnji koji bi mogli da uzrokuju pomenute bolove i nelagode.
„Pojedinci koji pate od hroničnog bola imaju tendenciju da pokazuju povećanu ranjivost na niz psihijatrijskih stanja, uključujući depresivne poremećaje, anksiozni poremećaji, i posttraumatski stresni poremećaj. „
( McWilliams LA, Cox BJ, Enns MW. Mood and anxiety disorders associated with chronic pain: an examination in a nationally representative sample. Pain. 2003;106(1–2):127–133)
Kada takvo stanje potraje ono stvara osećanje nemoći, stalne zabrinutosti i nervoze.
Baš zbog svoje upornosti, propratne posledice ovih bolova se mogu manifestovati kroz:
- Poremećaj u ishrani, gubitak apetita ili pak prejedanje
- Izostanak sportskih aktivnosti, srčani problemi
- Gubitak prijatelja zbog stalne mrzovolje,
- Nemar u ličnoj higijeni,
- Gubitak seksualne želje, problemi u partnerskom odnosu,
- Izostanak želje za profesionalnim usavršavanjem,
- Problemi u komunikaciji sa najbližima itd.
Ovo su sve stanja koja mogu uzrokovati veoma loš kvalitet života i pojačane psihičke smetnje.
Nemojte zanemarivati problem, život je dragocen i jedan, rešite se tegoba i nastavite da se borite za svoje snove.
Važno je znati da je bol izazvana psihom stvarna bol, nije umišljena.
Zbog raznih predrasuda, ljudi trpe mnogo više i mnogo duže nego što je potrebno.
Sam taj proces nerešavanja problema negativno utiče na svest pojedinca koji ulazi u krug iz koga ne vidi izlaz.
Bol stvara nervozu i stres, nervoza i stres stvaraju bol.
BOL U STOMAKU - ISKUSTVO GOSPOĐE X - moraš da čuješ
Priča je prava, gospođa je prava ali ime i prezime naravno ne.
Stavila sam gospođa X da ne bih izmišljala ime.
Ovo iskustvo, odnosno ovaj tekst je napisan za potrebe ovog sajta od strane klijentkinje koja je kod mene dolazila 2 meseca i koja ovim želi da se zahvali (Njena molba da ovo objavim)
Ovo je njeno viđenje:
„Bol je krenula iznenada, baš niotkuda. Što bi se reklo „kao grom iz vedra neba“…pa pravo u desni deo stomaka. Probudilo me iz popodnevnog sna. Čudno oštar i probadajući bol. Smatrala sam da će proći posle odlaska u WC…Prošlo jeste…ali se opet ponovilo.
Probala sam nekoliko dana sa uzimanjem probiotika i sode bikarbone. Malo prođe, pa opet dođe.
Probaj sa kiselom vodom, Koka kolom..ništa, probaj sa Brufenom…bol prođe ali se opet javi.
Rešila sam da probam da redukujem ishranu. Izbacila masno i mlečne proizvode, pa posle slatko…Ništa novo, bol prođe ali se opet javi. Vrlo neprijatno osećanje. Briga je počela da me mori. Jedna dijeta, druga dijeta…Onda proverim heliko bakteriju, nalaz krvi, ultrazvuk…sve u redu. Dođe na red i snimanje creva. Svako ko je bio zna o čemu pričam, em je neprijatno em stresno od iščekivanja rezultata. Na sreću sve ok. Ćorsokak. Šta sad?
Izabrani lekar mi predloži psihologa koga je lično poznavao a koji mu je preneo da ima sličnih slučajeva na kojima uspešno radi. Nisam pristala, proći će mislim iako je od prvog „sevanja“ prošlo gotovo 6 meseci. Nije me prošlo.
Raspitam se ponovo u vezi toga šta psiholog radi i odlučim da ipak nemam šta da izgubim. Odem kod svog doktora i kažem da želim da odem kod psihologa. Brzo su su mi zakazali sastanak.
Trema me popustila, razgovor teče nekim svojim tokom, sve počinje kao anketa a prerasta u neko prijatno ćaskanje. Super..ništa…a ja mislila kod psihoga nešto strašno ili čudno. Na drugom sastanku počinjemo dosta otvorenije o temama o kojima baš i ne pričam često a ni rado. Završen sastanak i moram priznati da se loše osećam.
Narednih nekoliko sastanaka slična priča, neke teme koje me čine neraspoloženom i bude u meni neprijatna osećanja. Onda na sastancima redom, neprijatno osećanje, pa se onda dobro osećam i tako u krug.
Ne mogu tačno to opisati ni odrediti tačan datum ali bolovi koji sam osećala su se već bili proredili. Posle nepuna 2 meseca terapija bol u stomaku se dešavao jednom u 10 dana ali nekako mu više nisam pridavala toliki značaj.
Tako me na kraju i prestalo. Kao neka alhemija, ali nema šta…nije prestajalo sve dok nisam počela da dolazim kod psihologa. Ima skeptika koji mi i danas kažu da je to koincidencija, ali ne slušam ih, jer da jesam, verovatno bih već kosu počupala od nervoze zbog bolova.
I ovako smatram da sam predugo čekala.
Neka svako shvati kako hoće, tako je bilo. Što je najvažnije meni je bolje.“
Koji su koraci ka otklanjanju neželjenog stanja?
Procedura je krajnje jednostavna.
Ukoliko imate neke od simptome koji su gore nabrojani i želite da taj problem rešite, obavićemo razgovor gde ćemo zajedno doći do zaključka da li postoji prostor za psihološke tretmane pomoći ili ne.
Ako procenimo da treba započeti terapiju dogovaramo se na koji način će biti održana,
orijentaciono koliko dugo može trajati i šta možeš očekivati.
Sam proces transformacije bola ili neželjenog stanja teče postepeno, uglavnom oscilatorno.
Govor, a ne misao, je način uspostavljanja našeg prekinutog odnosa sa svojom podsvešću i/ili (potisnutim iskustvima) – a tu najčešće leži uzročnik bola.
Terapeut je taj koji nam pomaže da govorom o sebi, kroz pitanja, dođemo do
mesta sa kog problem potiče.
Najvažnije je da dozvolite sebi da otvoreno i nesputano govorite o svojim bolovima, životnim iskustvima, stresnim situacijama, željama, strahovima, patnjama, strastima…
Sve ovo može da izgleda kao uobičajeni razgovor ali tu za psihologa postoji pozadinska logika koju on čita uz pomoć određenih psiholoških matrica.
To je temelj na kome se gradi promena, a izazov za promenom jeste terapija.
Nema potrebe ni za kakvom nelagodnošću pri zakazivanju sastanka, odnosno prvom pozivu Ili mailu.
Nema glupih pitanja, nema glupih razloga, ljudi dolaze sa milion različitih problema, zato smo ovde, da sve rešavamo.
KAKO ODABRATI PSIHOLOGA?
Pitanje odabira psihologa je veoma važno.
Ukoliko prvi put odaberete pogrešnog psihologa za rešavanje svog problema, možete doći u nezgodnu situaciju da na osnovu svog lošeg iskustva izvedete pogrešne zaključke da su svi psiholozi loše rešenje za vas.
Rezultati i preporuke jesu merodavno merilo koliko je neko uspešan kao psiholog, ali…
Nije svaki uspešan i kvalitetan psiholog najbolje rešenje za svakog…
Kao što su ljudi različiti i imaju različite potrebe tako i psiholozi imaju različit senzibilitet i pristup.
Zavisi i od vrste problema, od vas kao osobe, od vaših očekivanja, od mnogo faktora.
Osnovno je da se odlučite za psihologa koji je stručan u određenoj oblasti. Teško da je neko jednako uspešan kao forenzički psiholog, i kao dečiji psiholog, i kao psiholog za pitanje depsresije i za pitanje fobija, i za parnerske odnose itd.
Predlažemo da obavite više uvodnih razgovora sa nekoliko psihologa. To je uglavnom kod svih besplatno.
Vrlo je moguće da ćete već na osnovu 15-ak minuta razgovora dobiti neku sliku o tome ko vam više odgovora, kod koga se osećate opušteno, da li vam uliva poverenje i slično.
Psiholozi takođe podržavaju ovakav način biranja, tako da ne treba da vas brine reakcija psihologa o tome da li ste ga samo jednom nazvali, ili šta će on zbog toga misliti o vama.
To je normalan proces koji mi psiholozi razumemo. Bez brige, samo napred.
Klikom na dugme „želim besplatan 15-minutni razgovor“ otvoriće se kontakt forma gde mi možete postaviti pitanje u vezi toga da li je vaša bol povezana sa psihom ili u vezi nekog drugog problema (kratko opišite situaciju).
Bez ustezanja, slobodno. Ne morate ukucavati vaše ime ukoliko ne želite, možete anonimno postaviti pitanje.
Takođe tu je i moj broj telefona na koji mi možete poslati poruku ili me nazvati, svejedno je, kako god je vama lakše.
Neka promena na bolje krene što pre.
